Odeljenje za upravna pitanja odlučuje rešenjem i presudom u privredno upravnom sporu.​ ​

Tužba se podnesi u roku od trideset (30) dana od dana uručivanja konačnog upravnog akta stranci. Ovaj rok primenjuje se i za ovlašćeni organ za podnošenje tužbe, ako mu je uručen upravni akt. Ako mu upravni akt nije uručen, onda može podneti tužbu u roku od šezdeset (60) dana od dana dostavljanja upravnog akta, stranci u čiju je korist donet akt.​

Tužbom se može zahtevati: da se poništi ili proglasi nevažećim osporeni akt; da se donese upravni akt koji nije donesen u predviđenom roku, i povraćaj oduzetih stvari i naknada štete koja je tužiocu nanesena izvršenjem akta koji se osporava.​

Tužba se predaje neposredno sudu ili dostavlja mu se preporučenom poštom. Tužba se može izjaviti i na zapisnik pri sudu. Datum dostavljanja tužbe preporučenom poštom, odnosno datum izjavljivanja tužbe na zapisnik, smatra se kao datum kada je ona predata sudu. Ako tužba nije predata sudu, nego drugom neovlašćenom organu, zatim stiže u sud nakon isteka roka za podnošenje tužbe, smatraće se da je blagovremeno podnesena, ako se njeno podnošenje tom organu može prepisati neznanju ili očiglednoj omašci podnosioca.​

Odeljenju za upravna pitanja, tužbu mogu podneti poslovna društva protiv pravosnažnih odluka u upravnom postupku.​

Tužba mora da sadrži naziv suda kome se tužba podnosi, ime, prezime i prebivalište, odnosno sedište tužioca i tuženog, razloge zbog kojih je tužba podneta, u kom pravcu i obimu se predlaže poništenje upravnog rešenja, uz tužbeni zahtev mora se priložiti i osporeni akt u originalu ili kopiji. Ako se tužbom traži vraćanje stvari ili naknada štete, mora se podneti i konkretan zahtev u smislu tražene stvari ili iznos pretrpljene štete, uz tužbu, kopiju tužbe i priložene dokumente potrebno je dostaviti i po jednu kopiju tužbe i priloženih dokumenata za tuženi organ i za svako zainteresovano lice, ako ga ima, kao i petitum tužbe – tužbeni zahtev.​

Sud će odmah nakon pristizanja tužbe početi pripreme o glavnom pretresu stvari. Takve pripreme obuhvataju prethodno razmatranje tužbe, dostavljanje tužbe tuženoj stranci za obavezan odgovor, održavanje pripremnog ročišta i zakazivanje ročišta o glavnom pretresu stvari.

Ako je tužba nepotpuna ili nerazumljiva ili ima manjkavosti, sud će pozvati tužioca, da u određenom roku od osam (8) dana otkloni nedostatke u tužbe. U pozivu mora navesti uputstva o otklanjanju nedostatka tužbe i napomene o posledicama koje nastaju ako ne postupi po zahtevu suda. Ako tužilac u navedenom roku ne otkloni nedostatke tužbe, a to su oni koji onemogućavaju razvoj postupka, sud će odlukom odbaciti tužbu, ako ne utvrdi da je osporeni upravni akt nevažeći.​

Razmatranje predmeta u Odeljenju za upravna pitanja – Prvostepena veća.​

​ U Odeljenju za upravna pitanja – prvostepenim većima, Sudija pojedinac sudi u i razmatra predmete.​

Nakon odluke Odeljenja za upravna pitanja – prvostepenih veća, nezadovoljna stranka može izjaviti žalbu drugostepenom veću, preko prvostepenog veća ovog suda​

Protiv rešenja prvostepenih veća suda žalba se podnosi nadležnim većima. Žalba se podnosi u roku od sedam (7) dana od dana prijema odluke prvostepenog veća.​

Protiv presude prvostepenih veća suda žalba se podnosi nadležnim većima. Žalba se podnosi u roku od sedam (7) dana od dana prijema odluke prvostepenog veća.​

Žalba se dostavlja direktno sudu ili se šalje preporučenom poštom. Žalba se mora dostaviti drugostepenim većima, preko prvostepenog veća.​

Protiv presude prvostepenih veća može se uložiti žalba nakon prijema odluke, u zakonski utvrđenom roku, a ista se podnosi i prvostepenim većima koji su doneli prvostepenu presudu, u dovoljnom broju primeraka za sud i protivnu stranu. Žalba se može uložiti zbog:​

​ a) povrede odredaba u parničnom postupku;​ ​

b) zbog netačnog ili nepotpunog utvrđivanja činjeničnog stanja;​ ​

c) zbog pogrešnog sprovođenja materijalnog prava..​

Žalba nije dozvoljena ukoliko ju je podnelo lice koje nije ovlašćeno za njegovo podnošenje , ili lice koje je odustalo od prava na žalbu ili koje je povuklo podnetu žalbu, ili ukoliko lice koje je podnelo žalbu nema pravni interes za podnošenje žalbe.​

Žalba je redovno sredstvo za pobijanje odluke i kao takva ima suspenzivno (pokretačko) dejstvo. Dakle, presuda ne može postati pravosnažna u formalnom smislu ako je protiv nje uložena žalba. Isto tako, presuda ne može postati pravosnažna u formalnom smislu dok ne prođe rok za podnošenje žalbe.​

​ O žalbi se odlučuje u drugostepenim većima, iako se žalba uvek podnosi prvostepenom veću suda, koje je presudom odlučivalo kao prvostepeni sud.​

Prvostepena veća dostavljaju primerak blagovremeno uložene, dozvoljene i potpune žalbe protivnoj strani, koja može u roku od sedam dana podneti odgovor na žalbu ovom sudu.​ ​

Prvostepeno veće dostavlja odmah jedan primerak odgovora na žalbu dostavlja žaliocu, a najkasnije u roku od sedam dana od dana njegovog prispeća u sud. Odgovor na žalbu dostavljen nakon isteka roka neće razmatrati drugostepena veća. Podnesci koji stignu na sud nakon prispeća odgovora na žalbu, odnosno po isteku roka za odgovor na tužbu, neće se razmatrati, osim kada sud izričito zatraži od stranke dopunska izjašnjavanja.​ ​

Nakon prijema odgovora na žalbu, ili nakon isteka roka za odgovor na žalbu, prvostepena veća, žalbu i odgovor na žalbu ukoliko su podneti , uz sve dopise predmeta, dostavlja drugostepenom veću najkasnije u roku od sedam dana. Ukoliko podnosilac žalbe smatra da su u prvostepenom postupku prekršene odredbe parničnog postupka, prvostepeno veće može da da objašnjenja u vezi sa podacima u žalbi koji se odnose na takva kršenja, a prema potrebi može da vrši istragu sa ciljem verifikovanja istinitosti podataka u žalbi.​ ​

Razmatranje žalbenih predmeta – Drugostepena veća.​ ​

Sva pitanja Odeljenja za upravna pitanja-Prvostepena veća u Drugostepenim većima sudi veće sastavljeno od troje (3) sudija, u skladu sa važećim zakonima.​ ​

Odluke Drugostepenog veća po žalbi na odluku Odeljenja za upravna pitanja.​ ​

Drugostepeno veće može na ročištu kolegijuma ili na osnovu razmatranja pitanja postavljenog neposredno pred njim:​ ​

a) da odbaci žalbu kao zakasnelu, nepotpunu ili nedozvoljenu;​ ​

b) da poništi pobijenu presudu i odbaci žalbu;​ ​

c) da poništi pobijenu presudu i da vrati stvar na ponovno suđenje pred prvostepenim sudom;​ ​

d) da odbije žalbu kao neosnovanu i da potvrdi pobijenu presudu;​ ​

e) da promeni prvostepenu presudu.​

​ Drugostepeno veće nije vezano za predlog podnet u žalbi.​

Odluke drugostepenih veća su konačne i protiv njih nije dozvoljena žalba, ali su dozvoljeni vanredni pravni lekovi koji se mogu podneti Vrhovnom sudu Kosova.​ ​

Koji su vanredni pravni lekovi koji se mogu uložiti protiv odluka drugostepenih veća.​ ​

Vanredni pravni lekovi koji se mogu uložiti na odluke drugostepenog veća su:​ ​

a). Zahtev za vanredno preispitivanje sudske odluke,​

​ b). Preispitivanje odluke.​

Prema članu 14 stav 3 Zakona br. 08/L-015 o Privrednom sudu, zahtevi za zaštitu zakonitosti nisu dozvoljeni za sporove koje rešava Privredni sud.​

Dakle, protiv odluka Fiskalnog odeljenja-Prvostepenog veća, zahtev za zaštitu zakonitosti nije dozvoljen.​ ​