Tužba se može pokrenuti direktno u Privrednom sudu u Prištini, u kancelariji za prijem spisa – šalter Privrednog suda, u zgradi A – Palata pravde – Ajvalija, gde se isti zatim registruje po prijemu pečata o prijemu od službenika za prijem spisa. Tužba se može poslati i preporučenom poštom. Ako je podnesak poslat preporučenom poštom ili telegrafom, dan predaje pošti smatra se danom predaje sudu.

Opšte odeljenje Privrednog suda ima nadležnost za razmatranje:
-Sporova u vezi sa smetanjem poseda između poslovnih društava;
-Sporova između poslovnih društava u vezi sa stvarnim pravima, kao što je predviđeno Zakonom o vlasništvu i drugim stvarnim pravima i Zakonom o poslovnim društvima;
-Sporova u vezi sa povredom konkurencije, zloupotrebom ili monopolom i dominantnim položajem na tržištu, kao i monopolski ugovori uključujući nezakonitu procenu;
-Sporova između vazduhoplovnih kompanija koje podležu Zakonu o vazduhoplovstvu, ne uključujući sporove koji se odnose na prava putnika;
-Drugih pitanja koja mogu biti propisana zakonom.

Po prijemu podneska (Tužbe) kojim se pokreće predmet u Privrednom sudu, sudski administrator odmah dodeljuje predmet nadležnom Odeljenju. Svaka strana koja se ne slaže sa dodeljivanjem predmeta odgovarajućem Odeljenju može prigovoriti i zahtevati da se predmet prenese na drugo
odeljenje, pod uslovom, međutim, da će svaki takav prigovor, ako je potrebno, biti iznesen na prvom ročištu sazvanom za predmet.
Ako zahtev nije podnet u ostavljenom roku, zahtev za takav prenos predmeta može se odbiti bez održavanja ročišta za razmatranje zahteva.
Protiv naloga kojim se dozvoljava ili odbija zahtev za takav prenos predmeta drugostepenom veću stranke mogu uložiti žalbu u roku od 7 (sedam) dana.
Za svaki novi predmet vrši se trenutna nasumično određivanje sudije. S obzirom na to da postoji obavezan rok od 15 dana da sud obavesti tuženog o postojanju tužbe (računajući od dana registracije), sudiji se bez odlaganja dodeljuje novi predmet u postupku registracije.

Odmah po prijemu tužbe, sud počinje sa pripremama za glavnu raspravu predmeta, kao što su prethodno ispitivanje tužbe, slanje tužbe tuženom radi potrebnih odgovora, održavanje pripremne rasprave i zakazivanje rasprave za glavnu raspravu predmeta. Ova aktivnost se sastoji od provere da li su ispunjene procesne pretpostavke, ako se one mogu utvrditi čitanjem same tužbe. Kada nakon prethodnog razmatranja tužbe sudija predmeta oceni da je tužba uredna i potpuna, onda će rešenjem, tužbu sa spisima predmeta, uputiti tuženom na odgovor na tužbu. Tuženi je, nakon što mu je tužba uručena, sa priloženim spisima, dužan da u roku od 7 dana pismeno odgovori na tužbu.

Pripremnu raspravu sudija saziva po postupku utvrđenom zakonom i to: Pozivanje stranaka, Obaveštavanje stranke o posledicama nedolaska na raspravu i uputstvo strankama da sve podatke i dokaze podnose na razmatranje na raspravi.

Nakon pripremne rasprave, sudija mora doneti rešenje kojom određuje: dan i vreme održavanja rasprave za glavnu raspravu predmeta, pitanja koja će se raspravljati na glavnoj raspravi, dokaze koji će se izvoditi u glavnoj raspravi i lica koja će biti pozvana kao svedoci za glavnu raspravu.

Sudija na pripremnoj raspravi, u zavisnosti od ishoda rasprave, zaključuje o čemu će se raspravljati na glavnoj raspravi i koji će dokazi biti izvedeni na glavnoj raspravi.
Za glavnu raspravu pozivaju se stranke koje nisu učestvovale na pripremnoj raspravi, kao i veštaci i svedoci koji se moraju pojaviti pred sudom po rešenju o izvođenju dokaza i koji su navedeni u odluci o sazivanju glavne rasprave.
Glavna rasprava je centralna faza parničkog postupka. Vrši se procesnim radnjama suda i stranaka, koje se sprovode u jednoj ili više rasprava, radi pretresanja i ispitivanja činjenica od kojih zavisi osnovanost tužbenog zahteva.
Prilikom glavne rasprave, uglavnom, procesne radnje stranaka i suda preduzimaju se usmeno (stranke usmeno iznose osnovna objašnjenja iz tužbe i iz odgovora na tužbu usmeno iznose dokaze za dokazivanje činjeničnog stanja), usmeno se izjašnjavaju o rezultatu dokaza i usmeno iznose završnu reč i istovremeno sudija u predmetu usmeno komunicira sa strankama). U izuzetnom slučaju, kada se glavna rasprava ne sprovodi usmeno, vrši se u slučajevima kada gluvo ili slepo lice, zbog ovih prepreka, mora da dostavi pitanja ili odgovore u pisanoj formi. Tokom faze glavne rasprave, dokazi se izvode neposredno pred sudom ili pred sudijom predmeta. Izuzetak od ovog neposrednog izvođenja dokaza je u slučaju kada je dokaze morao da izvede nadležni sud ili kada su dokazi obezbeđeni pre podnošenja tužbe.

Sud donosi odluke u sudskoj raspravi ili van rasprave. Odluke suda donose se u obliku presude ili rešenja.
Prvostepena veća
Prvostepena veća raspravljaju i sude predmete od strane sudije pojedinaca. Prvostepena veća su nadležna da u prvom stepenu sude u svim predmetima iz nadležnosti Privrednog suda.
Drugostepena veća
Drugostepena veća su nadležna da tretiraju:
Sve žalbe protiv odluka prvostepenih veća iz nadležnosti iz stava 1. ovog člana;
Sve žalbe na nalog za premeštaj, odnosno odbijanje premeštaja predmeta u prvostepenim odeljenjima, koje su podnete u propisanom roku;
Sukobe nadležnosti od prvostepenih veća, u roku od trideset (30) dana;
Druga pitanja koja mogu biti propisana zakonom.
Veća stepena razmatraju i sude predmete u veću od tri (3) sudije.

Žalba se podnosi drugostepenim većima u zakonskom roku od sedam (7) dana od dana prijema rešenja, preko prvostepenog veća ovog suda. U postupku pokrenutom po žalbi na presudu, postupa kao prvostepeno veće koje je donelo pobijanu presudu, kao i drugostepeni sud, nadležan za meritorno odlučivanje o žalbi. Žalba se podnosi prvostepenom veću koje je donelo presudu ili rešenje, u dovoljnom broju primeraka za sud i protivnu stranu (član 185. ZPP).
10.Odbacivanje žalbe od strane suda Radnje koje prvostepeni sud mora preduzeti u slučaju zakasnele, nepotpune ili nedozvoljene žalbe definisane su članom 186.1 Građanskog zakonika, koji propisuje da: Žalbu podnetu preko roka predviđenog zakonom, ili nepotpunu, ili nedozvoljivu sud odbacuje bez zakazivanja uopšte sudskog ročišta. 563
Dužnost je prvostepenog suda da u svakom slučaju kada nađe da je žalba neblagovremena, nepotpuna ili nedozvoljena, da je odbaci rešenjem protiv kojeg je žalba dozvoljena bez određivanja ročišta. Treba objasniti da prvostepeni sud može odbaciti nepotpunu tužbu kao nepotpunu, nakon što je prethodno iscrpeo postupak vraćanja žalbe na dopunu pod pretpostavkom da podnosilac tužbe ne dopuni tužbu, onda se ista mora odbaciti. Žalba je bez roka ukoliko je podneta nakon isteka zakonskog roka za njegovo podnošenje. (član 186 stav 2 ZPP-a). Odredbom člana 186. stav 3. ZPP-a, utvrđeno je da: Žalba je nedozvoljiva ukoliko ju je podnelo lice koje nije ovlašćeno za njeno podnošenje, ili lice koje je odustalo od prava na žalbu ili koje je povuklo podnetu žalbu, ili ukoliko lice koje je podnelo žalbu nema pravni interes za podnošenje žalbe”.

Stranka ima rok od tri (3) dana da podnese odgovor na žalbu

U vezi sa zahtevima za vanredne pravne lekove protiv pravosnažnih odluka Privrednog suda Republike Kosovo, primenjuju se procesni zakoni koji su na snazi. Revizija je dozvoljena u sporovima pod uslovom da vrednost spora nije manja od 30.000 (trideset hiljada evra).
Osim stava člana 14 Zakona o privrednom sudu, zahtevi za zaštitu zakonitosti nisu dozvoljeni u sporovima koje rešava Privredni sud.

Presudom, drugostepena veća odlučuju:
Da odbiju žalbu kao neosnovanu i da potvrde pobijenu presudu;
Da preinače prvostepenu presudu (član 195);

Rešenjem, drugostepena veća odlučuju:
Da ponište presudu i da odbace tužbu;
Da odbace žalbu kao zakasnelu, nepotpunu ili nedozvoljivu;
Da ponište pobijanu presudu i predmet vrate prvostepenim većima na ponovno suđenje (član 195).